11.06.2006. Lazar je rođen u tridesetoj nedelji trudnoće. Na rođenju je imao svega 1150 grama, ali je dobio odličnu ocenu 7.
U šestoj nedelji života, Lazar je odveden u Novi Sad, gde je Dr Ana Oros ustanovila da Lazar boluje od Retinopatije nedonoščadi najnaprednijeg, petog, stepena (ROP5) koju ona ne leči. - Nalaz Dr Ana Oros. Nekoliko lekara je potvrdilo tu dijagnozu u narednih nekoliko meseci.
Tražeći rešenje za problem koji je naše dete imalo, na internetu smo pronašli Schepens Retina Associates iz Bostona u SAD, i Dr Tatsuo Hirose, koji su lečili ROP svih stadijuma. Nakon što smo ostvarili kontakt i poslali rezultate koje smo imali, potvrđeno je da je Lazar potencijalni kandidat za operaciju, to jest postoji šansa da operacija uspe. Tada je počelo višemesečno sakupljanje novca.
U međuvremenu u Decembru 2006. godine, Lazaru su operisane obostrane kile, na Institutu za majku i dete u Beogradu.
U februaru 2007. godine smo sakupili dovoljno novca, i uputili se u Boston.
02.03.2007. Obavljena je prva operacija na desnom oku. Operacija je uspela, i popodne su nas pustili iz bolnice.
Nakon nekoliko dana na ponovljenom pregledu, doktor je ustanovio, da se mrežnjača ponovo odlepila. Dr Hirose je rekao da će kada vreme dođe za drugu operaciju možda ponovo operisati desno oko.
23.03.2007. Nakon pregleda pod anestezijom i konsultacije sa nama, Dr Hirose je rešio da operiše levo oko. Operacija ponovo uspešna, popodne pušteni kući.
Nakon nekoliko dana na ponovljenom pregledu doktor je ustanovio da se i na levom oku mrežnjača odlepila. Bilo kakva intervencija na bilo kom oku bi bila isuviše rizična u tom trenutku, jer su mrežnjače bile jako zamršene.
Od povratka u Srbiju, do danas, zdravstveno stanje očiju je nepromenjeno.
Pre nekoliko meseci smo stupili u kontakt sa školom za slepe i slabovide u Zemunu, i krenuli nekoliko puta mesečno na nešto što se zove "Rana Intervencija", a u stvari je pred-predškolsko, obuka za roditelje i priprema deteta za internatski smeštaj za vreme školovanja. S obzirom da Lazar još uvek ne govori, potrebni su češći odlasci, da bi se stimulisao govor.